DVA MASLAČKA

Dva maslačka iz mog srca
Boje moje krvi
I najtoplijeg spektra mojih čula
Zaštićena mojim životom do poslednjeg atoma
Otima oluja opstanka
Odnosi daleko od mene
Ja sam koren
Ja sam nepomična žila
Na pragu kuće
U koje se laste
Verujem,uvek vrate
Dok koren ne strune
Dok ga zalivaju kapi
Slivene niz moje lice
Iz očiju što pokušavaju da ih prate.

marijanajtheferpopov@

ODGOVORna PESMA

Hodala sam paralelnim morima

Po uzjogunjenim talasima

Negde nam se nazirala divlja obala

I priželjkivani brodolom

Ti i ja

Konačno...

Gmizala sam ledena

Po vrelim stenama

Ne bih li te ugrizla

Za Ahilovu petu

Vrelu

Vatru u tvojim venama

Zatrovala

Činima moga maštanja

Zavlačila ti se u rukav od kaputa

Da stignem do ispod revera

Namerena da stanujem samo 

Pod strehom tvoje kape

Ništa mi drugo nije važno

Samo me budi svestan

Ostavi me u korenu kose

U najdubljoj tački pogleda

Neka ti gorim na vrhu užarenih vidika

Dok me tražiš

Od sopstvene vatre

Moj požar ne gasi

Čuvaj me

Za osame

Kada se sve razidje

marijanajtheferpopov@