DVA MASLAČKA

Dva maslačka iz mog srca
Boje moje krvi
I najtoplijeg spektra mojih čula
Zaštićena mojim životom do poslednjeg atoma
Otima oluja opstanka
Odnosi daleko od mene
Ja sam koren
Ja sam nepomična žila
Na pragu kuće
U koje se laste
Verujem,uvek vrate
Dok koren ne strune
Dok ga zalivaju kapi
Slivene niz moje lice
Iz očiju što pokušavaju da ih prate.

marijanajtheferpopov@